СРПСКЕ НЕВЛАДИНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ИЗ ВАСОЈЕВИЋА(БЕРАНЕ И АНДРИЈЕВИЦА) ОЧЕКУЈУ ПОДРШКУ ОД НОВЕ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ
СРПСКЕ НЕВЛАДИНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ИЗ ВАСОЈЕВИЋА(БЕРАНЕ И АНДРИЈЕВИЦА) ОЧЕКУЈУ ПОДРШКУ ОД НОВЕ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ
Овдје доносимо кратке податке о овим организацијама које су опстале иако нијесу подржаане ни цента од владе Црне Горе.Зато очекују помоћ од нове народне владе да би реализовали зацртане циљеве.
1.Удружење добровољаца ратова до 1918, њихових потомака и поштовалаца-Беране.
предсједник Миличко Трифуновић
Циљ постојања Удружења данас јесте да окупља потомке и поштоваоце ратних добровољаца ради његовања славних слободарских традиција добровољачког покрета, слоге, развијања патриотских осјећања, чувања духовних вриједности и културних добара српског народа. Удружење у Беранама ради и дјелује преко регионалног одбора који има своје о ргане: Скупштину, предсједника, потпредсједника, секретара и два члана руководства Удружења. Удружење односно регионални одбор има мјесне секције, секцију младих и секцију жена, које раде и дјелују на његовању славних слободарских традиција добровољачког пократа.
Удружење је у протеклом периоду оправдало своје постојање, јер је уз помоћ шире друштвене заједнице и многих добротвора, потомака и поштовалаца обновило и подигло велики број споменика и спомен обиљежја: 1997. године подигнут је споменик погинулим борцима Васојевићке бригаде који су на Штедиму 1912-те сахрањени. Њихови земни остаци сахрањени су код манастира Ђурђеви Ступови; 1998. године подигнут је споменик Поличким устаницима и војницима Друге Српске армије, који су умрли приликом повлачења 1915. године, а споменик је подигнут код цркве Свете Тројице на Полици; 2003. године подигнут је споменик борцима Рудешке битке, у којој су устаници Васојевићâ на челу са војводом Миљаном Вуковим Вешовићем поразили турску војску предвођену Селим-пашом. У бици је погинуло око 2 000 Турака, међу којима и Селим-паша и његов син Ибрахим-бег (Селим-пашу је посјекао Стефан Ћорац из Дапсића). У борби је погинуло и 300 устаника; 2005. године подигнут је споменик над гробом јунака и стотинаша Или-Петра Стијовића у сарадњи са мјештанима села Црвско и Ђаловићи. Или–Петар Стијовић је погинуо 1861-ве у пробоју 300 Васојевића према Србији, а наш Одбор једном годишње посјећује његов гроб, који одржава мјештанин села Црвско Славко Маслак; 2006. године обновљен је споменик Краљу Александру Првом Карађорђевићу (1888-1934) у Тифранској клисури, код Доњег Заостра, на старом путу Беране-Бијело Поље. Краљ Александар Први Карађорђевић је пут урадио 1929-те и српски народ Васојевићâ му је у знак захвалности 1929. године подигао споменик; 2008. године подигнут је споменик учесницима Доњоржаничке буне, као и свим погинулим у ратовима против Турака са подручја Доње Ржанице, Калудре, Загорја, Роваца и Доњих Луга. Споменик је подигнут на Доњоржаничком гробљу; 2011. године подигнут је споменик попу Јосифу Поповићу Михајловићу (1810-1865), племенском капетану Доњих Васојевића. Споменик је подигнут код цркве Свете Тројице на Полици у сарадњи са Црквеним одбором - Полица; 2011. године подигнут је споменик Калударској буни из 1912. године код Основне школе у Калудри, заједно са мјештанима Калудре.
2.Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању-Андријевица
предсједник Бранислав Оташевић
Удружење српских књижевника у отаџбини и расејању, које окупља књижевне ствароце са простора Србије, Републике Српске, Црне Горе и осталих земаља, гдје живе Срби, настоји да преко слова, ријечи и књиге очува српско национално биће и српски идентитет. Његови чланови чине то уздигнуте главе и овдје у Црној Гори, гдје је данас, захваљујући актуелној власти, заиста тешко бити Србин. Зато Удружење српских књижевника у отаџбини и расејању са књижевних вечери шаље поруке да нас има довољно да одбранимо и српски језик и ћирилично писмо, доказујући Европи да смо исувише духовно јаки да би се неко могао поигравати са нама. Снага Срба је у књигама, у којима станује богатство једног народа који ''не љуби ланце''. Зато увијек истичу ''говори српски да те читав свијет разумије'', онако како су то чинили наши преци, јер се тако најбоље брани и чува своје постојање, историја, традиција и култура. Поред организовања трибинâ, академијâ и промоцијâ књига Удружење српских њижевника у отаџбини и расејању Андријевица бави се и издавачком дјелатношћу. Немају помоћ нити од општине Андријевица, нити од владе Црне Горе а досада ни од владе Србије..
3.Српско историјско-културно друштво ''Никола Васојевић'' Беране
предсједник Горан Киковић,
Српско историјско-културно друштво ''Никола Васојевић'' Беране је издавач и оснивач часописа ''Глас Холмије'', у којем се објављују активности српских Удружења у Васојевићима. Издало је до сада од Видовдана 2012. 44.броја часописа Глас Холмије, и то уз помоћ сопствених средстава и средстава донатора и спонзора али без средстава владе Црне Горе и јављањем на конкурсе министарства културе и информисања Србије скромна средстава. Очекујемо да наставимо са нашом борбом наредном периоду. Нас српске културне раднике у Васојевићима сви су годинама заборављали.
Деценијама објављујемо књиге о свом трошку и од скромних донација појединаца влада Црне Горе нас је намјерно гушила .Без обзира на сву финансијску ситуацију ми смо формирали савез удружења Српску народну одбрану која је организовала велики број културних и других манифестација.
Српско историјско-културно друштво ''Никола Васојевић'' Беране урадило доста на плану културе, историје и традиције, јер је у предходних 12 година организовало велики број културних манифестација, академија, промоција књига, округлих столова радећи тако на афирмацији српске културно-историјске баштине на подручју Васојевића. ''Ми смо се повезали са многим српским удружењима и организацијама у Црној Гори, Србији и Републици Српској'' - истакао је Киковић и наставио: ''да иако радимо у веома тешким условима јер, до сада никада нисмо добили средства од државних институција културе Црне Горе, иако смо уредно конкурисали неколико пута, а средства немамо ни од општине Беране, иако уредно конкуришемо на конкурсе за средства НВО. Наше друштво је основано прије једанаест година усљед потребе да се очува српско културно-историјско наслеђе и српски ентитет сјеверног дијела Црне Горе, као и у циљу привредног и туристичког развитка превасходно области која обухвата територију Васојевића, као највећег српског племена и сјеверни дио Црне Горе, који сваког дана напуштају млади људи захваљујћи погубној и накарадној политици коју је водила досадашња влада Црне Горе''.
Друштво је основано 2008. и да је доста урађено на баштињењу и чувању српског језика,ћирилице, историје, јер су се кроз часопис ''Глас Холмије'', борили за историјску истину а против фалсификата, које намеће званична црногорска историографија. ''Часопис за књижевност, историју и културу ''Глас Холмије'', који излази на српском језику и ћириличном писму од јуна мјесеца 2012. године, а чији оснивач и издавач је Српско историјско-културно друштво ''Никола Васојевић'', Беране, доживио је до сада и свој 44. број. Зато можемо бити поносни на наш рад у свим сферама у којима дјелујемо, јер смо и издавачи двадесетак наслова књига што није мало обзиром у каквим околностима дјелујемо.
ГЛАС ХОЛМИЈЕ ЗАСЛУЖУЈЕ ПОДРШКУ ЗВАНИЧНЕ СРБИЈЕ
Са правом можемо рећи да часопис ''Глас Холмије'' из дана у дан завређује све већу пажњу читалаца, иако су бројни скептици мислили да часопис неће заживјети и да нема своју будућност. Но, очигледно да су се преварили јер, како рече умни Васојевић и Србин Вук Караџић: ''Народу се на силу може узети све, али му се на силу ништа не може дати''.
Киковић нам је рекао да примјерак часописа кошта 2 евра или 250 српских динара, што значи да се до сада самофинансирају од сопствене продаје и наравно помоћи донатора и спонзора. ''Ми у редакцији часописа спроводимо сопствену независну српску уређивачку политику коју је Издавачки Савјет часописа усвојио још на Савиндан 2013. године јер, је Савинадан крсна слава ''Глас Холмије'' - казао је главни и одговорни уредник ''Гласа Холмије'' историчар Горан Киковић, објашњавајући да ''овај часопис има своју културно-просвјетитељску мисију у садашњости и будућности и брана је фалсификатима дукљанско-монтенегринском прекрајању историјске истине'' као и да ''садржаји часописа остварују како информативну тако и научно сазнајну и васпитну функцију и снажна су брана актуелној, агресивној ревизији континуитета српско-црногорске историје и ослободилачке борбе наших предака''.
''Једно од главних средства којим остварујемо свој циљ је управо овај већ афирмисани часопис ''Глас Холмије''. Да је тако, потврђују заступљене рубрике сваког броја часописа из свих области друштеног живота, а то су: историја, светосавско православље са духовним храмовима, обичаји, традиција, етнологија, књижњеност, умјетност.... Ту су ликови знаменитих и заслучних личности из Васојевића, интервјуи, сусрети са пјесницима и књижевницима, представљање нових књига, критички осврти, актуелности и други садржаји. Часопис ''Глас Холмије'' је отворен за све заинтересоване сараднике који своје радове могу слати на овдје назначену електронску адресу urednikglasholmije@gmail.com. Из ових разлога поручујем – читајте ''Глас Холмије'', у њему ћете наћи много чега корисног, занимљивог и вриједног за сазнавање о битисању српства на васојевићком простору – у прошлости и данас, нарочито о овом другом које, нажалост, актуелна власт Црне Горе скоро три деценије систематски угрожава.
4. Удружење ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалацаАндријевица -предсједник Михаило Микан Перовић
Ми у Удружењу ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца Андријевица подигли смо велики број споменика и спомен обиљежја јунацима Васојевића и наравно радимо на издавчкој дјелатности али немамо никакве помоћи нити од општине Андријевица нити од досадашње владе Црне Горе,јер су мудри људи казали: ''Нема историјског памћења једног народа, а да о том памћењу нико није бринуо''.
Зато истичемо да је историјско памћење свијест о себи, о свом бићу, о коријену, о ономе шта су људске заједнице јуче, данас и сјутра. Историјско сјећање обликује и гради држава, даје му боју, укус и мирис и пажљиво бира шта се памти, а шта се заборавља. Ту врсту самосазнања његују и поједнци, као и неформалне групе које се удружују да би причали причу о себи и својима.
Удружење ратних добровољаца, њихових потомака и поштовалаца из Андријевица и њихов 24-годишњи рад на очувању историјског сјећања јесте хроника напора вредних појединаца да подсјете потомке на врлине предака, да им укажу на предачки морални кодекс, да подсјете, забељеже и опомену, да оставе траг и о прецима, али и о свом напору да се предачке врлине не забораве. Саморазумијевање себе, свог бића и идентитета у географско-историјском простору Андријевачког краја и Васојевића ову врсту напора чини племенитим послом, послом који је невидљив у тренутку, али јесте у времену и као такав остаје и опстаје као чин вриједан пажње и дивљења, јер уграђује у мозаик памћења непрекидно нова подсјећања на старе врлине и даје потомцима нову боју историјског постојања и самосазнања да смо беочуг у животу и времену и да се континуитет на једном историјском простору не постиже само непрекидним животом људских заједница у њему него прије свега континуитетом мишљења и морала, истовјетности са својим прецима, свакако обојеном бојом савременог трајања.
Прилог припремио Давид Лалић